Sunce i koža

Sunce i koža

Preplanulost je gotovo nezaobilazni deo imidža mladosti,lepote i zdravlja,ali Sunce, pored svih koristi i prijatnosti koje nam pruža, može da ugrozi našu lepotu, zdravlje pa i sam život.

opekotine
Opekotine od izlaganja Sunčevoj svetlosti

Već dugo se govori o štetnim posledicama izlaganja Sunčevoj svetlosti. Razlog za to je naše sve veće znanje o delovanju Sunčeve svetlosti na naš organizam, pre svega, na našu kožu, kao sve intenzivnije Sunčevo zračenje i pojava ,,rupa”u ozonskom omotaču Zemljine atmosfere.

Sunčeva svetlost, po svojoj prirodi, predstavlja elektromagnetne talase. Energija, koju oni prenose, izaziva različita dejstva na biološkim strukturama i dovodi do oštećenja DNK direktno i/ili indirektno stvaranje štetnih slobodnih kiseoničkih radikala. Najveću količinu energije prenose talasi najkraćih talasnih dužina, pa samim tim izazivaju i najveća oštećenja. Najodgovorniji za štetno dejstvo Sunčeve svetlosti su UV tj. Ultraljubičasti zraci (UVA, UVB, UVC). Najštetnije UVC zrake zadržava zemljina atmosfera ali zbog pojave ozonskih rupa oni u sve većoj količini stižu do površine zemlje.

uv znacenje
Štetno dejstvo UV zračenja na kožu

Ćelije kože zdravih i mladih ljudi imaju veliku sposobnost popravljanja oštećenja DNK nastalih UV zračenja, ali zbog čestih ekstenzivnih izlaganja UV svetlosti i starenja ovi mehanizmi slabe pa dolazi do trajnih oštećenja u vidu prevremenog starenja kože (fotoaging) i stvaranje premalignih i malignih tumora tj. raka kože uključujući i maligni melanom. Postoji povezanost između ukupne doze zračenja i pojave raka kože. Kad je u pitanju maligni melanom posebno se ističe štetnost ekstenzivnog sunčanja u mladosti, naročito u ranom detinjstvu, kao i štetnost česte upotrebe solarijuma (veštački U V zraci). Broj obolelih od raka kože se u svetu stalno povećava osim u zemljama koje imaju dugotrajnu dobro sprovedenu kampanju zaštite od sunčeve svetlosti npr. Australija.

Brojne su bolesti kože koje sunčeva svetlost pogoršava (lupus erythematodes, herpes simplex i zoster i dr.) ili u kombinaciji sa drugim faktorima pre svega genetičkim izaziva (xeroderma pigmentosum, vitiligo, porfirije, poliformna svetlosna erupcija, solarna urtikarija i dr.). Česte fototoksične i fotoalergijske reakcije na koži posledice su prisustva na koži ili u organizmu fototoksičnih ili fotoalergijskih materija koje se inače nalaze u nekim lekovima (antibiotici, antimikotici, antihestaminici, kontraceptivi), biljkama (peršun, celer, šargarepa, limun, smokva, kantarion), kozmetičkim sredstvima kao što su mirisi (bergamot, mošus), antisepticima i bojama. Posledice fototoksičnih i fotoalergijskih reakcija su često trajne hiperpigmentacije (trajne mrlje na koži) koje se teško uklanjaju.

Posledice neopreznog izlaganja prirodnoj ili veštačkoj UV svetlosti neprijatne su i često opasne, a njihovo lečenje dugotrajno i ponekad bezuspešno. One se često pojave tek posle mnogo godina izlaganja UV zracima i to je glavni razlog zbog kojeg je neophodno da se na vreme zaštitimo od prekomernog dejstva UV zraka. Najbolja zaštita je ne izlagati se sunčevoj svetlosti leti od 11 do 16 časova. Možemo se zaštititi adekvatnom odećom kao i popularnim fotoprotektorima u vidu krema i losiona za sunčanje.

Nisu svi podjednako osetljivi na štetno dejstvo UV zraka. Najosetljivija su mala deca, pa decu mlađu od 6 meseci starosti ne bi trebalo uopšte izlagati sunčevoj svetlosti a stariju treba zaštititi odgovarajućom odećom, kapama i zaštitnim sretstvima namenjenim za decu. lako većina štetnih posledica izlaganja sunčevoj svetlosti ne nastaju u detinjstvu, medicinska istraživanja potvrđuju da postoji povezanost između preteranog izlaganja u detinjstvu i pojave kožnih tumora u odraslom dobu. Učestalo izlaganje sunčevoj svetlosti do desete godine života dovodi i do pojave većeg broja mladeža kasnije u životu, a opekotine od sunca nastale u ranom detinjstvu rizik su za nastanak malignog melanoma. Osobe svetlih očiju i kose i kože sklone pregorevanju na suncu takođe trebaju više da se štite od ostalih.

Mrlje na koži lica se donekle mogu ukloniti dermatološkim i kozmetičkim tretmanima ali na promenu teksture kože (elastotična degeneracija) ne može da se deluje. Zbog toga je važno tokom čitavog života štititi kožu adekvatnim kremama sa zaštitnim faktorom, nositi šešire i kape, ali i na vreme početi sa antiaging tretmanima (tretmani protiv starenja kože) već posle tridesete godine života. Smisao antiaginga je preventiva i sprečavanje prevremenog starenja kože (fotoaging), odnosno odgađanje simptoma starenja kože. Ako se tek u starijem životnom dobu, sa pojavom dubokih bora počne sa terapijom rezultati će biti skromniji. Važno je i znati odabrati odgovarajuće zaštitno sredstvo od UV zračenja. Što je sposobnost sredstva za apsorpciju ili odbijanje UV zraka veća veći je SPF (solar protection factor), ali bez obzira na SPF broj sredstvo mora ponovo da se nanosi svakih sat ili dva i svaki put kada izađemo iz vode. Takođe je potrebno da se zna da zaštitno sredstvo treba da se nanese na kožu pola sata pre izlaganja suncu.

UV zrake ne možemo ni da vidimo ni da osetimo, tako da i kada je oblačno možemo da dobijemo opekotine, kao i zimi. Ni boravak u hladovini ne može uvek da nas zaštiti jer se UV zraci odbijaju od vode, belog kamena, peska i naročito snega.

Pravilnom zaštitom, naročito u detinjstvu i mladosti, kao i pravilnom negom i upotrebom antiaging tretmana posledice UV zračenja mogu se sprečiti i na taj način možemo sačuvati zdravlje i lepotu naše kože duboko u starost.