ISTINE I ZABLUDE O UKLANJANJU MLADEŽA

mladezi

ISTINE I ZABLUDE O UKLANJANJU MLADEŽA

Mladeži su promene na koži, najčešće u vidu kupolastih ispupčenja tamnije boje od okoline i ima ih vise vrsta. Neki mladeži su u ravni kože i tamnjije obojeni, neki su vise ili manje ispupčeni, a neki mladeži mogu biti u boji kože ili svetliji. Postoje i plavi mladeži. Veličina mladeža varira od jedva vidljivih do nekoliko cm u prečniku, pa i onih koji prekrivaju veće delove kože.
Sa nekim mladežima se rađamo, i oni rastu sa našom kožom, a drugi se pojavljuju tokom celog života i ponekad mogu i da nestanu. Većina mladeža ima pravilan oblik i boju, ali mogu biti i reckastih ivica, grozdasti ili šareni.Novonastale mladeže treba dermoskopski pregledati.
Nisu sve promene na koži koje se u narodu smatraju mladežima zaista mladeži u medicinskom smislu. Hemangiomi, fibromi, keratoze i mnogi benigni, a nažalost i maligni tumori kože, često izgledaju kao mladeži i mogu se razlikovati od mladeža samo ako se pregledaju dermoskopski.
U poslednje vreme sve vise ljudi postaje svesno da ono što izgleda kao mladež ne mora da bude mladež, pa su pacijenti koji žele da pregledaju mladeže sve brojniji u dermatološkim ordinacijama.
Sem običnog, kliničkog, pregleda mladeža , dermatolozi koriste dermoskopiju – neinvazivnu i bezbolnu metodu, gde se uz pomoć aparata dermoskopa vide uvećano, i na većoj dubini, promene koje se golim okom ne mogu videti. Dermoskopija nam omogućava ne samo da razlikujemo mladeže od drugih promena na koži, već i da pratimo da li dolazi do promene na mladežima, jer dermoskopski nalaz može da se fotografiše i sačuva tako da pri ponovnom dermoskopskom pregledu (posle 1, 3 ili 6 meseci) možemo da analiziramo promene do kojih je u međuvremenu došlo.
Uvođenje dermoskopije, kao rutinske metode pri pregledu mladeža, omogućilo je bržu i precizniju dijagnozu kao i ranije otkrivanje malignih tumora kože, naročito malignog melanoma, koji je smrtonosan ako se na vreme ne otkrije.
Dermoskopijom se ne oštećuje koža i rezultat se najčešće zna odmah, tako da su pacijenti ili pošteđeni straha ukoliko su promene na koži benigne , ili na vreme odu da uklone promene koje su sumnjive na malignitet.
U našem narodu često postoje zablude u vezi uklanjanja mladeža. Mnogi smatraju da mladeže ne treba dirati jer onda postanu opasni. Istina je potpuno suprotna od ovog mišljenja. Svaki mladež može da se ukloni pod uslovom da to uradi lekar obučen za takav zahvat (hirurg ili dermatolog), a neke promene koje liče na mladeže, a to nisu, moraju da se uklone, jer inače mogu da dovedu do znatnih i često ružnih promena na koži (bazocelularni karcinom) ili čak i smrti (maligni melanom i spinocelularni karcinom). Način uklanjanja zavisi od vrste i veličine promena i posle dermoskopskog pregleda bira ga lekar uz saglasnost pacijenta.
Druga zabluda, takođe često prisutna, je da se mladeži mogu spaljivati hemikalijama, biljnim melemima, ili fizički (toplotom). Te procedure uglavnom rade medicinski neobrazovani ljudi. Bez prethodnog dermoskopskog pregleda ne može se znati šta se uklanja, a posle spaljivanja ne ostaje tkivo koje se može dati na histopatološku analizu koja potvrđuje šta je tačno uklonjeno. Ako se na ovaj način ukloni maligni melanom to je gotovo sigurno smrtna presuda. Kada lekar uklanja mladež ili promenu koja liči na mladež, prvo uradi dermoskopski pregled, zatim ukloni promenu radiotalasima, ili klasično hirurški i uklonjenu promenu pošalje na histopatološku analizu. Na taj način sa sigurnošču znamo šta je uklonjeno, a najčešće znamo i da li je promena uklonjena u celini.
Treća zabluda je da povredom mladeža nastaje maligni melanom. Povredom mladeža neće nastati melanom, ali sve što liči na mladež, a krvari ili vlaži treba što pre pregledati i to najbolje dermoskopski. Takođe je neophodno uraditi što pre dermoskopiju mladeža koji krvare, a ne sećamo se da smo ih povredili, jer maligni tumori kože mogu da krvare spontano i bez povrede. Dermoskopija nam omogućava da brzo i bezbolno saznamo da li se radi o povređenom mladežu ili nečem drugom.
Svaki mladež, kao i hemangiom,fibrom ili keratoza, može da se ukloni iz estetskih ili praktičnih razloga. Kad su u pitanju promene do 1cm u prečniku, posle uklanjanja uz pomoć radiotalasa ne ostaju trajni ožiljci ako se posle zahvata sprovede pravilna terapija i nega. Savetuje se da se mladeži i drugi benigni tumori kože uklone ako se nalaze na mestima gde su izloženi čestim povredama, jer svaka povreda je ne samo bolna, već može da dovede do krvarenja i infekcije, što nije opasno po život , ali može da bude vrlo neprijatno.
Pre uklanjanja bilo koje promene sa kože neophodno je uraditi dermoskopski pregled. Poželjno je, a kad su u pitanju mladeži ili tumori neophodno, uraditi histopatološki pregled uklonjene promene.
Savet – nemojte da se plašite i ne odlažite dermoskopski pregled vaših mladeža, ali nemojte biti ni suviše hrabri – pregledajte vaše mladeže na vreme.
Uklanjajte svoje mladeže slobodno, ali samo u dermatološkim ordinacijama gde rade lekari specijalisti dermatovenerologije, i obavezno prethodno uradite dermoskopski pregled svake promene koju želite da uklonite.