Dermoskopija (epiluminescentna mikroskopija, imerziona dijaskopija) je in vivo neinvanzivna (bezbolna, neškodljiva) dijagnostička tehnika kojom se otkrivaju tumori kože. Uz pomoć ove tehnike vide se strukture koje su inače nevidljive ili nedovoljno vidljive golim okom. Sprovodi se uz pomoć optičkog instrumenta - dermoskopa, a imerziono ulje ili gel se koristi da bi površinski sloj kože postao providan a anatomske strukture kože vidljive. Koristi se najviše za ranu dijagnostiku raka kože (malignog melanoma kao i ostalih malignih i benignih tumora kože). Kao mlada, sad već grana dermatologije, dermoskopija se sve više koristi i za otkrivanje drugih oboljenja, posebno kose i nokata.

Postoji više vrsta dermoskopa - od jednostavnog ručnog sa običnim ili halogenim osvetljenjem do najmodernijih - digitalnih koji se uz pomoć posebnih kompjuterskih programa mogu koristiti i upotrebom mobilnih telefona. Upotreba dermoskopije u dermatologiji počela je sredinom 80-ih godina prošlog veka, a u Srbiji je u primeni od početka 21.veka.

                                

 

Postoje standardizovani dermoskopski kriterijumi za razne vrste tumora kože i više dijagnostičkih modela i metoda. Sve metode zasnivaju se na analizi određenih dermoskopskih kriterijuma koje nalazimo u promenama na koži i sve imaju svoje prednosti i mane.

Svaki dermoskopski kriterijum je u korelaciji sa određenim histološkim nalazom, tako da delimično omogućavaju uvid u histološke promene u koži. Za svaku promenu na koži postoje specifični kriterijumi i u zavisnosti od njihovog prisustva ili odsustva određuje se tip promene (npr. rak kože ili običan mladež).

Promene na koži viđene "golim okom" (gornji levi ugao) i dermoskopski

                          

                          

 

Pre pojave dermoskopije svaka promena na koži sumnjiva na rak (posebno maligni melanom) upućivana je na hirurško uklanjanje uz obaveznu histopatološku verifikaciju. Redovna upotreba dermoskopije pri pregledu promena sumnjivih na rak kože povećava tačnost dijagnoze za 30%, a broj otkrivenih tumora u ranoj fazi razvoja se povećava dok se broj nepotrebno operisanih smanjuje za 15%.

Veliki broj pacijenata dolazi kod dermatologa zbog pregleda mladeža. Razlog dolaska su povrede, promene na mladežima ili pojava novih. Većina je vidno uplašena jer maligni melanom na koga sumnjaju je jedan od najopasnijih tumora. Rano otkrivanje i hirurško uklanjanje malignog melanoma doslovno spašava život pacijenta.

Dermoskopski pregled treba da obave sve osobe sa velikim brojem mladeža (preko 100) i sa mladežima koji su asimetrični, nepravilnih ivica, različite prebojenosti, prečnika većeg od 6mm, koji se brzo menjaju, rastu ili krvare (ABCDE kriterijum). Ukoliko posle dermoskopskog pregleda postoji sumnja na rak kože obavezno se predlaže hirurško uklanjanje sa obaveznom histopatološkom potvrdom. Kod promena gde nismo sigurni ni posle dermoskopskog pregleda da li se radi o raku kože ili ne, vrši se kontrolni dermoskopski pregled posle jednog do tri meseca.

Dermoskopski pregledi vrše se na 6 meseci ili godinu dana i potrebni su kod svih pacijenata koji imaju veliki broj promena na koži ili je neko u bliskoj porodici imao rak kože. Prednost dermoskopije nije samo u ranoj dijagnostici raka kože već i u znatnom smanjenju broja uklanjanja promena koje su običnim pregledom sumnjive na rak kože čime se pacijent pošteđuje od straha, neizvesnosti i fizičkog bola.